Nedjelja Erasmus+ programa: Unaprijeđen kvalitet obrazovanja, fokus uvijek na boljim uslovima za studente
Erasmus+ program je pozitivno uticao na sistem obrazovanja u Crnoj Gori, značajno unaprijedio kvalitet visokog obrazovanja, a crnogorskim studentima omogućio da kroz boravak na renomiranim evropskim univerzitetima unaprijede svoja znanja i vještine i steknu bogata iskustva.
Generalni sekretarijat Vlade – Sektor za informisanje građana o EU i procesu pristupanja EU, u okviru projekta EU4ME koji finansira Evropska unija, pridružio se obilježavanju Erasmus+ nedjelje, koja predstavlja priliku da građane podsjetimo na značaj ovog programa.
Erasmus+ je program koji je dobro poznat brojnim visokoškolcima širom Evrope. Crna Gora je od njegovog nastanka korisnica ovog programa, koji podržava projekte saradnje u tri oblasti: obrazovanje, mladi i sport. U toku je ciklus Erasmus+ za period od 2014. do 2020. godine, a ukupna sredstva namijenjena programu za pomenuti period iznose 14,7 milijardi eura.
Crna Gora je u okviru poziva za ključnu akciju Erasmus+ programa – izgradnja kapaciteta u visokom obrazovanju, ostvarila značajan uspjeh, imajući u vidu da je našoj zemlji odobreno učešće u osam projekata od ukupno 18 koji se sprovode na području Zapadnog Balkana. Realizacija svih programa počeće početkom 2021. godine.
Direktorka Nacionalne Erasmus+ kancelarije Vanja Drljević ističe da o tome koliki je to zapravo uspjeh najbolje govori podatak da je od 1005 prijavljenih projektnih predloga za finansiranje odobreno 164, od čega 18 za region Zapadnog Balkana.
U dva od osam projekata u kojima učestvuje, Crna Gora je koordinator, dok je u ostalih šest partner u projektu. Ukupan budžet odobrenih projekata u kojima učestvuju institucije visokog obrazovanja iz Crne Gore je oko 6,8 miliona eura. Univerzitet Crne Gore učestvuje u sedam od ukupno osam odobrenih projekata, Univerzitet Donja Gorica u dva, i Univerzitet Adriatik u jednom projektu.
Drljević pojašnjava da, osim institucija visokog obrazovanja, dodatna vrijednost za održivost odabranih projekata je što se lokalno partnerstvo sastoji i od neakademskih partnera, kao što su ministarstva, agencije, zdrastvene i ekonomske državne institucije, preduzeća, udruženja.
„Erasmus je pozitivno uticao na sistem visokog obrazovanja u Crnoj Gori, omogućio da ustanove visokog obrazovanja budu vidljivije, konkurentnije i da se povežu sa renomiranim ustanovama iz regiona i Evrope. Partnerstva ostvarena sa univerzitetima i institucijama nijesu ostala na nivou projekta, jer imamo održiva partnerstva. Projekti su doprinijeli značajnom unapređenju visokog obrazovanja, nastavne metodologije, istraživačke infrastrukture. Sami programi mobilnosti pozitivno su uticali na studente“, rekla je ona.
Univerziteti u Crnoj Gori, za razliku od samog početka kada su se borili da se uključe u projekte i odaberu partnere i naprave kontakte, sada imaju iskustvo u apliciranju, sprovođenju i vođenju projekata, ojačane kapacitete i kontinuirano rade na internacionalzaciji. Naglašava da od svih tih poboljšanja najveću korist imaju studenti, kao krajnji korisnici svih projekata.
Drljević dodaje da su programi mobilnosti uticali na studente i njihov doživljaj evropske integracije Crne Gore, i da sprovedena istraživanja pokazuju da se među njima povećao broj onih koji podržavaju integraciju države u EU.
Prorektorka Univerziteta Crne Gore prof. dr Nataša Kostić navodi da je Univerzitet već 12 godina dio Erasmus porodice, tokom kojih je koristio prednosti koje učešće u programu pruža.
„Od 2015. godine kad je Erasmus+ naslijedio Erasmus Mundus, Univerzitet Crne Gore je svake godine povećavao broj partnerskih ugovora sa evropskim univerzitetima i danas učestvuje u 122 projekta međunarodne kreditne mobilnosti“, rekla je ona.
Navodi da sporazumi u okviru projekata studentima omogućavaju periode mobilnosti tokom studija, a akademskom i istraživačkom osoblju periode boravka i usavršavanja na više od 100 evropskih univerziteta u 25 zemalja. „U posljednjih pet godina imali smo više od 700 realizovanih odlaznih studentskih mobilnosti, a više od 500 profesora i neakademskog osoblja je ostvarilo mobilnost. U istom periodu, na UCG su studirala 164 strana studenta, a 315 profesora i istraživača sa evropskih univerziteta je učestvovalo u nastavi i projektnim aktivnostima“, navodi Kostić.
Univerzitet Crne Gore je tokom protekle tri godine dobio više od 20 projekata, od kojih čak pet koordinatorskih, a od prošle godine učestvuje i u Erasmus sport segmentu programa kroz partnersku ulogu u dva projekta. Ona je naglasila dva projekta u kojima je Rektorat UCG koordinator konzorcijuma domaćih i evropskih univerziteta i neakademskih partnera – projekat reforme doktorskih studija na UCG i projekat jačanja internacionalizacije na univerzitetima u Crnoj Gori kroz efikasno strateško planiranje.
Jedan od osam projekata čija će implementacija početi od naredne godine je i projekat „Industrijsko gnijezdo 4.0“, koji je dizajniran kako bi se uspostavila sprega između univerziteta i privrede.
Ivana Ognjanović, profesorica Univerziteta Donja Gorica, objašnjava da UDG koordinira tim projektom vrijednim gotovo milion eura.
„Od projekta se očekuje da nakon prve godine realizacije, od ukupno tri, napravimo javni poziv za sve inovatore i studente sa crnogorskih univerziteta i da desetak odabranih tema dobije mentorski tim sa naših, ali i eminentnih evropskih partnerskih institucija. Poziv će se odnositi na kreiranje inovativnih digitalnih proizvoda u prioritetnim oblastima poljoprivrede i medicinske informatike, što je u skladu sa definisanim ciljevima Strategije Pametne Specijalizacije (S3). Mentorski tim će imati ulogu da pomogne odabranim idejama da se uspješno realizuju i plasiraju na tržiše, kako na domaće, tako i inostrano. Smatramo da je to jedna od najvećih dobiti za studente“, rekla je ona, dodajući da je projekat kreiran za potrebe Crne Gore, kako bi se identifikovale najbolje prakse iz EU i prilagodile potrebama naše privrede u cilju kreiranja održive saradnje sa akademskim sektorom i implementaciji procesa digitalne transformacije, što je i jedan od strateških prioriteta razvoja privrede Crne Gore.
Profesorica na istom univerzitetu, Maja Drakić Grgur, govoreći o drugom projektu koji se sprovodi sa partnerima iz Albanije i Kosova, kazala je da njegov cilj unapređenje pristupa visokom obrazovanju za studente sa invaliditetom i teškoćama u učenju. „Cilj nam je da i javnost shvati značaj koji sveukupnom društvenom razvoju mogu ovakvi studenti da pruže, kao i da širimo razumijevanje za ravnopravan pristup svih studenata visokom obrazovanju.“
„UDG prepoznaje ovu oblast kao nešto na čemu se permanentno mora raditi. Ponosni smo što na svim studijskim programa imamo upis relativno velikog broja studenata sa invaliditetom i visok uspjeh u školovanju tih studenata“, dodala je Drakić Grgur.
Boban Melović, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da projekat Jačanje kapaciteta za implementaciju dualnog visokog obrazovanja ima za cilj stvaranje uslova za razvoj dualnog obrazovanja i poboljšanje kompetencija diplomiranih studenata u Crnoj Gori prema potrebama poslodavaca, kako bi se povećale mogućnosti za njihovo zapošljavanje, ali i motivacija studenata da studiraju stičući istovremeno praktične kompetencije, kao i da bi se omogućio pristup visokom obrazovanju učenicima iz porodica sa nižim dohotkom.
„Dualno visoko obrazovanje će omogućiti studentima da steknu relevantnija znanja i vještine kombinovanjem formalnog obrazovanja sa obukom stečenom na radnom mjestu – stažiranje. Na ovaj način, oni će steći kompetencije koje su više u skladu sa potrebama savremenih kompanija, zbog čega se očekuje da će u većini slučajeva kompanije ponuditi posao studentima nakon stažiranja“, pojasnio je on.
Univerzitet u Novom Sadu je koordinator ovog trogodišnjeg projekta, a u formalnom smislu nosilac projekta u Crnoj Gori je UCG, dok je Ekonomski fakultet zadužen za suštinsko vođenje i realizaciju projekta. Pored Ekonomskog u realizaciju projekta uključeni su još i Elektrotehnički fakultet, Fakultet za turizam i hotelijerstvo i Pomorski fakultet.
Projekat će biti pilotiran u okviru kompanija Voli Trade, Crnogorski Telekom, Montenegro Stars Hotel Group, Roaming Networks i Crnogorska plovidba.
Profesorica Ekonomskog fakulteta Danijela Jaćimović predstavila je Jean Monnet projekat Centar izvrsnosti: Izazovi politike proširenja: EU versus kineskoj diplomatiji na Zapadnom Balkanu 2020-2023 u okviru Erasmus programa. Ekonomski fakultet se, kako je rekla, pozicionirao na evropskoj i svjetskoj mapi visokoškolskih institucija kao institucija koja je u mogućnosti da obezbijedi izvrsnost nastave i istraživanja u okviru evropskih tema i integracija.
„Ekonomski fakultet je uvijek bio inovator u ovim procesima, tako da će ovaj projekat donijeti inovacije koje zahtijeva trenutak u kom se nalazimo. Promovisaćemo nastavu na engleskom jeziku i stvoriti uslove da se na kraju projekta nekolika predmeta iz oblasti evropskih integracija akredituju na engleskom jeziku, čime ćemo unaprijediti dolaznost stranih studenata i profesora, povećati internacionalizaciju i vidljivost fakulteta i univerziteta“, kazala je Jaćimović.
Ekonomski fakultet će ugostiti i desetak profesora sa eminentnih evropskih univerziteta koji predaju ove oblasti, a koji će aktivno učestvovati u procesu nastave.
„Izuzetnost istraživanja se odnosi na drugu inovaciju i projekat treba da omogući sinergetski efekat svih nacionalih kapaciteta iz polja evropskih interacija. Stvorićemo čvrste veze sa ekspertima evropskih univerziteta, istraživački tim koji će moći da odgovori na izazove u procesu evropskih integracija. Evropske integracije su za sve zemlje Zapadnog Balkana najveći spoljnopolitički prioritet, ali izazovi na tom putu su veliki i globalna i geopolitička konkurencija uticaće da proces bude i za nas i za EU jedinstven, jer je po tom geopolitičkom elementu drugačiji od svih dosadašnjih proširenja koje je EU imala“, pojasnila je ona.
Više o Erasmus+ programu, njegovim ciljevima, projektima i aktivnostima u Crnoj Gori, dostupno je na web sajtu nacionalne Erasmus+ kancelarije.