Novi plan rasta za Zapadni Balkan koji uključuje 6 milijardi eura grantova i zajmova za ubrzavanje ekonomske konvergencije sa EU

Evropska komisija usvojila je novi Plan rasta za Zapadni Balkan, sa ciljem da regionu donese neke od prednosti članstva prije pristupanja, podstakne ekonomski rast i ubrza prijeko potrebnu socio-ekonomsku konvergenciju. Cilj bi trebalo da bude omogućavanje partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali dinamiku procesa proširenja i rast njihovih ekonomija. Za to je predložen novi instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan od 6 milijardi eura za period 2024-2027. Isplate će biti realizovane tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi.

Novi plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan je na četiri stuba, čiji je cilj:

1. Unapređenje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, pod uslovom da se Zapadni Balkan uskladi sa pravilima jedinstvenog tržišta i istovremeno otvori relevantne sektore i oblasti svim svojim susjedima, u skladu sa Zajedničkim regionalnim tržištem. Predlaže se sedam prioritetnih radnji:
2. Slobodno kretanje robe;
3. Slobodno kretanje usluga i radnika;
4. Pristup jedinstvenom sistemu plaćanja u euro-zoni (SEPA);
5. Olakšavanje drumskog saobraćaja;
6. Integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta;
7. Jedinstveno digitalno tržište;
8. Integracija u industrijske lance snabdijevanja.

2. Podsticanje ekonomske integracije u okviru Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište, zasnovano na pravilima i standardima EU, što bi potencijalno moglo dodati 10% njihovim ekonomijama;
3. Ubrzavanje temeljnih reformi, uključujući i klaster osnovu, podršku putu Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, poboljšanje održivog ekonomskog rasta, uključujući privlačenje stranih investicija i jačanje regionalne stabilnosti;
4. Povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan za period 2024-2027, predlog novog instrumenta vrijednog 6 milijardi eura, koji se sastoji od 2 milijarde eura u grantovima i 4 milijarde eura u povoljnim kreditima, uz plaćanje uslovljeno ispunjavanjem konkretnih društveno-ekonomskih i fundamentalnih reformi od strane partnera sa Zapadnog Balkana.

Kao dio Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi reformsku agendu zasnovanu na postojećim preporukama, uključujući godišnji paket proširenja i Programe ekonomskih reformi zemalja (ERP). Ovu reformsku agendu će Komisija konsultovati, ocijeniti i usvojiti.

Sljedeći koraci

Sada je na Evropskom parlamentu i Savjetu da razmotre prijedlog za Instrument u okviru srednjoročnog paketa revizije Višegodišnjeg finansijskog okvira. Kada budu usvojeni, šest partnera sa Zapadnog Balkana biće pozvani da podnesu svoje pojedinačne reformske agende u kojima se navode društveno-ekonomske i fundamentalne reforme koje će preduzeti da podstaknu rast i konvergenciju u okviru Plana rasta u periodu od 2024. do 2027. godine. Potrebno je da se Srbija i Kosovo konstruktivno angažuju u Dijalogu o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU, koji predvodi visoki predstavnik, kao neophodan preduslov.

Osnove informacije

Ekonomska konvergencija je suštinski element za približavanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Trenutno, nivo konvergencije između partnera Zapadnog Balkana i EU ne napreduje dovoljno brzo, sa prosečnim BDP-om po glavi stanovnika u kupovnoj moći za partnere sa Zapadnog Balkana je između 30% i 50% proseka EU.

Integracija sa jedinstvenim tržištem EU bila je glavni pokretač ekonomskog rasta za sve zemlje koje su pristupile EU. Pozitivan uticaj na BDP-a i nivoe prihoda jedne zemlje koji proizilaze iz integracije sa jedinstvenim tržištem EU, jasno se pokazao u prošlosti.

Više informacija o ovoj vijesti možete da pronađete ovdje.